тел: +420 2 2112 3389 моб: +420 724 174 909 skype:sarvarusmon64
Ироқ Бошқарув Кенгаши раиси Аднан Пачачий АҚШга қилган сафари доирасида Конгресснинг ялпи мажлисида меҳмон сифатида иштирок этди. Конгресс мажлисида унинг аъзолари ва мамлакат халқига мурожаат қилар экан, Президент Буш ўз нутқини бўлиб, Пачачийни конгрессменларга таништирди. 21 январ куни эса, Ироқ Бошқарув Кенгаши раҳбари Вашингтонда оммавий ахборот воситалари вакиллари билан учрашиб, уларга мамлакатдаги вазият тўғрисида айтиб берди, Ироқ келажагига доир ўз қарашлари билан ўртоқлашди.
Қирғизистонда ўтказилаётган ер ислоҳоти давомида советча колхоз-совхозлар тарқатилиб, уларнинг ери ва мулки колхозчи ва ишчиларга бўлиб берилгани тўғрисида кўп ҳикоя қилганмиз. Колхоз-совхозлар ери ва мулкидан қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришида бевосита иштирок этмаганлар - ўқитувчилар, врачлар ва бошқа касб эгалари ҳам улуш олганлар. Шу йил февралидан бошлаб, маълумотларга қараганда, Қирғизистонда ер ислоҳотининг иккинчи босқичи бошланади.
Қирғизистон Республикасининг Инсон ҳуқуқлари бўйича вакили - Омбудсмени Турсунбой Бакир ўғли 15 январдан 19 январгача Чуй вилоятида жойлашган қамоқхоналар ва тергов изоляторларида бўлиб, аҳвол билан танишди. Омбудсменнинг турмаларда ўтказган учрашувларига Озод Европа/Озодлик радиоси мухбири ҳам қатнашди.
1999 йилнинг октябрида Кремл Чеченистонда Иккинчи урушни бошлаганидан кейин, минглаб чеченлар жон сақлаш мақсадида, қўшни Ингушетияга қочиб ўтган эди. Яқинда Чеченистон маъмурияти қочқинларга ўз уйларига қайтишни ёки бошқа жойдан бошпана топишни буюрди. Кремл сиёсатини қўллаб-қувватлаётган Чеченистон ҳукумати қочқинлар лагерларини шу йил мартида ёпишни режалаштирмоқда. Бироқ, қочқинларнинг аксарияти ватанга қайтишдан қўрқмоқда.
Эрондаги консерватив кучлар - уламолар назоратидаги Посбонлар Кенгаши ислоҳотлар тарафдорлари бўлган 3 минг номзодни парламент сайловларидан четлатиш тўғрисида қарор қабул қилган эди. Мамлакат парламентининг ислоҳотлар тарафдорлари бўлган бир неча ўн депутати бундан 4 кун аввал парламентдаги иш жойларида ўтириб норозилик билдира бошлагандилар.
Эътиқод эркинлигига доир Қирғизистондаги вазият тўғрисидаги бир мақолада расмий рўйхатдан ўтган диний жамоалар ҳам, қайд этилмаганлари ҳам бу мамлакатда бирдай эркин фаолият юритаётганлиги эътироф этилган. Бироқ, айни пайтда мамлакат жанубидаги 6 масжиднинг ёпилиши билан боғлиқ можаро ҳалигача давом этмоқда.
8 декабр куни АҚШ расмийлари Ироқ уруши бошланганидан буён ҳибсда сақланаётган 100 га яқин ироқликни озодликка чиқарди. Иттифоқчи кучларнинг Ироқдаги Муваққат маъмурияти бошлиғи Paul Bremer га кўра, ҳибсда сақланаётган ироқликлар ўз оилаларига қайтдилар.
Бир вақтлар биологик қурол сифатида фойдаланишга мўлжалланган куйдирги споралари қабристонига айланган Возрождение оролининг (Орол денгизи) бир қисми Қозоғистонга тегишлидир. Возрождение оролининг Ўзбекистон қисмида куйдирги касаллиги хавф туғдираётган бўлса, оролнинг Қозоғистонга тегишли қисми ўлат касаллиги ўчоғидир.
Украина президенти Леонид Кучма Янги йилнинг биринчи ҳафтасида бутун мамлакат бўйлаб пропискани бекор қилиш тўғрисидаги қонунни имзолади. Шундай қилиб бу мамлакатда фуқаролар эркин ҳаракатланиш ва яшаш жойини танлаш ҳуқуқидан фойдаланишлари учун ҳуқуқий асос яратилди.
Якунига етган йилнинг охирида минтақадаги мамлакатлардан бири – Қирғизистонда ўлим жазосини ижро этишга нисбатан жорий этилган мораторий яна бир йилга - 2004 йилнинг 31 декабригача узайтирилди.
Қозоғистон республикаси парламенти - Мажлис депутатлари якунига етган ҳафтанинг икки иш кунини фақат бир қонун лойиҳаси - оммавий ахборот воситалари тўғрисидаги янги қонун лойиҳасига бағишладилар. Янги қонун қабул қилинди. Бироқ, масала кун тартибидан тушиб кетгани йўқ. Биринчидан, қонун кучга кириши учун уни парламентнинг юқори палатаси - Сенат тасдиқлаши, сўнгра эса, Сенат тасдиқлаган тақдирда Президент имзолаши керак.
Россияда чиқадиган "Известия" газетасининг сўнгги сонларидан бирида "Шарқий экспресс. Нима учун Қозоғистон локомотиви паровознинг олдига тушиб олиб, жадаллаб кетаяпти?" деган сарлавҳали мақола босилди.
Россия МДҲ мамлакатлари орасида фақат Грузия билан виза тартиби ўрнатган эди. Сешанба, 9 декабрдан бошлаб, Москва Грузия таркибидаги Ажария мухтор республикаси аҳолиси учун Россияга кириш тартибини осонлаштирди. Хўш, Кремлнинг бундай қарор қабул қилишига нима сабаб бўлди? Расмий Москванинг бундай қадамидан асл мақсад ажарияликларга қулайлик яратишми ё унинг бошқа сиёсий мақсадлари борми?
Қозоғистонда чиқадиган "Сўл Дот" мустақил газетаси Бош муҳаррири Эрмурот Бопий устидан суд жараёни давом этаётгани тўғрисида аввал хабар берган эдик.
Мана ярим ойдирки, Россия сиёсий-ижтимоий ҳаётига оид мавзуларининг энг муҳими - миллиардер Михаил Ходорковскийнинг ҳибсга олиниши бўлиб қолмоқда. 11 ноябр куни Москва шаҳар суди Ходорковский адвокатларининг шикоят аризасини кўриб чиқди.
Постсовет халқларининг янги авлоди билмайдиган собиқ империянинг собиқ байрами, советча атамани ишлатар бўлсак, Улуғ Октябр Инқилобининг 86 йиллиги нишонланиши мумкин бўлган шу кунларда, айтиш мумкинки, Россияда яна бир инқилоб давом этмоқда. Тўғри, бу инқилоб пайтида Қишки Саройга ҳеч ким ҳужум қилаётгани йўқ. У ерда замонавий Оқ Пошшонинг яқинда танланган вакили хотиржам ўтирибди. "Аврора" крейсери эса, занг босиб ётибди. Унинг пилта милтиқчалик кучи йўқ бугун.
Марказий Осиё мамлакатларида давлат тили мақомига эга тиллар аҳволи тўғрисидаги туркум мақолаларимизнинг аввалги иккитаси қирғиз ва туркман тилларига бағишланган бўлиб, ундан қирғиз тили ўзининг қонуний мақоми даражасига етолмаётгани, туркман тили эса, аксинча, Туркманистоннинг идора тилига айлангани ҳақида маълумот бергандик.
Украина парламенти яқинда қабул қилган қонунда мамлакатдаги барча оммавий ахборот воситалари - газеталарда, телевидение кўрсатувлари ва радиоэшиттиришларда ҳамда кўчаларга ўрнатиладиган тахталарда рекламалар Украинанинг давлат тили - украин тилида бўлиши лозимлиги белгилаб қўйилди. Қонунга биноан, давлат тилидан бошқа тилда эълон қилинадиган реклама ҳақи давлат тилидагидан 4 баравар қиммат бўлиши лозим.
Давомини ўқинг