тел: +420 2 2112 3389 моб: +420 724 174 909 skype:sarvarusmon64
Андижондаги қонли воқеалар учун расмий Тошкент "Акрамийлар" деб аталган диний-экстремистик гуруҳни айбли деб келмоқда. Беш йил бурун ҳукумат ўқидан қочиб хорижда паноҳ топган андижонликлар эса¸ буни МХХ устахонасида тўқилган навбатдаги ëлғон деб атайди.
Қирғизистон билан чегаралар тўлиқ ëпиқлигича қолаëтган бир кезда¸ Ўзбекистонга қуруқлик орқали Хитой молларининг келиш йўли қирқилди. Боз устига¸ йиллардан бери "хитойчи савдогар"лар йўналиши бўлган Тошкент-Урумчи рейси ҳам изоҳларсиз олиб ташланди.
6 апрел куни Толас шаҳрида бошланиб, 7 апрел куни президент Қурманбек Бакиевнинг Бишкекни ташлаб, Жалолобод вилоятидаги ўз қишлоғи¸ундан Беларусга кетиб қолиши билан тугаган воқеаларга бир ой тўлди.
"Свет пули" деган ибора 7 апрелдан бери "инқилоб" сўзини ёдга тушираверадиган бўлиб қолди. Ҳар 5 йилда бир мартадан инқилоб қилаверадиган қирғизистонликларнинг тунов кунги навбатдаги инқилобининг асл сабаби, агар суриштириб келсангиз, айнан ўша "свет пули"га бориб тақалади.
Ўзбекистон ҳукуматининг мамлакат ички бозорини ҳимоя қилиш сиёсати мева-сабзавот етиштириш билан шуғулланиб келган юз минглаб деҳқонни тирикчилик ўтказишнинг бошқа усулларини излашга мажбур қилмоқда.
"Ўзбекистонлик ишчилар Қизил майдонни таъмирлаётган пайтда уларнинг президенти Кремл девори ортида Россия президенти билан сўзлашувлар олиб борди".Бу гапни Россиядаги РБК daily нашридан олдик.
“Шу кунда пора беришнинг ҳам, олишнинг ҳам иложи йўқ. Амалдорлар қўрқиб қолган”. Бу - баъзи тошкентликлар хос суҳбатлар чоғида айтган гап. Лекин Озодлик саволларига жавоб берар экан, баъзи ўзбекистонликлар мамлакатда коррупцияга қарши кураш аломатларини сезмаётганларини айтди.
Қурмонбек Бакиевнинг беш йиллик ҳокимияти даврида миллий шовинизм кучайди; қирғизларни улуғ халқ сифатида кўтаришга ҳаракат қилинди;бошқа халқлар иккинчи сортга туширилди¸ дейди қирғизистонлик ўзбек журналисти. Хўш¸ бундай сиëсат Бакиев билан якун топдими?
Қурмонбек Бакиев портретига баъзи чизгилар. Халқ қўзғолони тўлқинида¸ балки ўзи учун ҳам кутилмаганда ҳокимият тепасига келиб қолган Бакиев¸ яна айнан шундай қўзғолон оқибатида яна ўзи учун кутилмаганда ҳокимиятдан ағдарилди.
"Агар муваққат ҳукумат президентга таҳдид қилгудай бўлса, биз Қирғизистоннинг жанубини шимолидан ажратиб олишга тайёрмиз. Агар жанубни қайтариб олишга уринсалар, қўлимизга қурол оламиз".
Жанубий Қозоғистонда 13 нафар ўзбек муҳожирининг ботулизмга чалингани, улардан бирининг заҳардан қазо қилгани тўғрисидаги хабар "Ўзбекистонлик меҳнат муҳожирлари вақтинча яшаб турган мамлакатларида нима еб, нима ичаяпти?" деган саволни пайдо қилди.
Ўзбекистонда тиббиёт муассасалари томонидан меҳнатга лаёқатсиз, деб топилганларнинг у ёки бу ногиронлик гуруҳига киритилганлигини тасдиқловчи ҳужжатларни тафтиш қилиш жараёни давом этмоқда.
Бундан роппа-роса 5 йил муқаддам президент Ақаевни қувганида қирғизистонликлар президент Бакиевнинг назарида Халқ эди. Ўша воқеани президент Бакиев Инқилоб, деб атаб, у ҳақда ҳатто китоблар ёзди. Куни кеча ўзини қувган қирғизистонликларни президент Бакиев оломон, деб атади.
Уч кундан буён қўшни Қирғизистонда бўлаётган воқеаларга Ўзбекистон ҳукумати 8 апрел кечга қадар муносабат билдирмади. Табиийки¸ Оқ сарой қош-қовоғига қараб оғиз очадиган Ўзбекистондаги "сиëсий партия"лар ҳам сукут сақлашмоқда.
6 апрелдан буён Қирғизистонда нима бўлаяпти? Жавоб аниқ: республиканинг қатор шаҳар ва қишлоқлари, пойтахт Бишкекда халқ кўчага чиқди, тартибсизликлар соат сайин авж олди.Қирғизистондаги бу исëн ниманинг оқибати?
6 апрел куни Ўзбекистон бозорларида, хусусан Фарғонада 1 АҚШ доллари 2400 сўмга сотилди. Шундай қилиб, 1 январдан буён ўтган 3 ой ичида ўзбек сўми АҚШ долларига нисбатан қора бозорда 20 фоизга қадрсизланди.
Тошкентдан олинган хабарларга кўра¸ Ўзбекистонлик таниқли журналист Хайрулло Ҳамидов ва бошқалар устидан очилган жиноят иши Тошкент вилоят жиноят ишлари суди томонидан қайта терговга жўнатилди.
Ҳукуматнинг бу сиёсатини баъзилар бозорни юқори лавозимли амалдорлар, хусусан, президентнинг қизи назорат қиладиган ширкатларга бўшатиб беришга уриниш, деса, бошқалар маҳаллий ишлаб чиқарувчига шароит яратиш йўли, деган фикрда.
Бугун яна ўзбекистонлик аёлларни стерилизациялаш – жарроҳлик йўли билан туғмасга айлантириш амалиёти ҳақида гапирмоқчимиз.
дейди мусофирликдан ватанга қайтган оразмлик Қадамбой.
Давомини ўқинг