тел: +420 2 2112 3389 моб: +420 724 174 909 skype:sarvarusmon64
Бу маълумотни республикадаги нон ишлаб чиқарувчи корхона вакиллари ҳам тасдиқлади. Ғалла ўрими айни авжга чиққан айни кунларда ноннинг қимматлатилиши аксар ўзбекистонликни ҳайрон қолдирмоқда.
Бу йил Ўзбекистонда бир тонна ғалланинг харид нархи 206 минг сўм қилиб белгиланди. Ўтган йили давлат ўзбекистонлик фермерлар етиштирган донни бу йилгидан 22 % арзонроққа сотиб олган эди.Лекин нарх ошганидан фермер барибир хурсанд эмас. Нега?
Москва шаҳридаги Черкизов бозорида ишлаётган минглаб марказий осиёлик ҳаммол бозор Москва расмийлари томонидан 29 июн куни ёпилгани учун 30 июнга ўтар тунни шаҳар вокзалларида, хиёбонларида ўтказди.
Шу кунда ун-нон, мева-чева ҳамда айрим қурилиш материаллари анча арзонлаган. Oптимистлар арзончиликни халқнинг тиришқоқлиги, пессимистлар эса харид қувватининг пасайиб кетганлиги билан изоҳламоқда.
Ўзбекистон Миллий университетининг журналистика факультети талабалари мавжуд таълим тизимидан норозилик билдириб, 17 июн куни норозилик акцияси ўтказишга уриндилар. Бу ҳақда uznews.net сайти хабар қилди.
“Ўзбекистон республикаси Чегара қўшинлари Қирғизистон махсус хизматларининг ўзбек-қирғиз чегарасидаги вазиятни таранглаштираётганидан ҳайрон қолмоқда”. 16 май куни Регнум ахборот агентлиги тарқатган хабар мана шу гап билан бошланади.
Ўзбекистонда давлат сиëсати ҳам¸ иқтисод ҳам¸ хавфсизлигу мафкура ҳам тўлиғича бир қўлда марказлашгани эски гап. Аммо мустақилликдан бери ҳайкаллар бошига тушаëтган саргардонликлар ортида ҳам шу қўл турганидан хабардормисиз?
26 май воқеаларидан сўнг ўзбек-қирғиз чегарасида бошланган ғайриоддий жараëнларни таҳлил қилиш асносида айрим кузатувчилар¸ икки давлатнинг эълон қилинмаган уруш ëқасига келиб қолганини даъво қилмоқдалар.
Кечаги куннинг руҳини унутган бугунги воқеликка баҳо беролмайди, эртагалик кунини тасаввур қилолмайди. Янги, йўли узун дастуримизнинг бугунги сони ўша руҳ ҳақида, 20 йил муқаддам - 1989 йилда Ўзбекистонда ҳукм сурган руҳ ҳақидадир.
Наманганда тузилаётган талабалар отрядлари вилоятдаги бир қатор қурилиш объектларида келаси ҳафтада иш бошлайди. Бу ҳақда “Камолот” ёшлар ижтимоий ҳаракатининг Наманган вилоят кенгаши масъул ходими
Фақат бу кезишдан муддао¸ деҳқон ташвишини тушуниб¸ унга "Ҳорманг!" деб далда бериш эмас¸ балки тепада ҳомийси бўлмаганларнинг асабини бузиб¸ қўлини ишдан совутишдир¸ дейди Озодлик гаплашган фермерлар.
Айни дамларда Ўзбекистон –Тожикистон ва Ўзбекистон - Қирғизистон чегара чизиғи бўйлаб жадал суръатлар билан хандақлар қазилмоқда. Ўзбекистон-Қирғизистон чегарасининг баъзи участкаларида ўзбекистонлик маъмурлар ҳатто девор ҳам қурмоқда.
Биринчи сони билан таниша бошлаганингиз "20 йил" деб номланган янги дастур миллат тарихидаги умидбахш бир давр – 20 асрнинг 80-йиллари охири ҳамда 90-йиллари бошида кечган ва кўп жиҳатдан унинг бугунги кунини белгилаб берган тарихий воқеалар тўғрисида бўлади.
“Ўзбекистон дунёдаги энг йирик пахта экспортёрларидан бирига айланди. Фақат бу биринчилик жуда қимматга тушди – Оролни бой берди”. Бу фикрни Жаҳон банкининг “Иқлим ўзгаришига Европа ва Марказий Осиёда мослашиш” ҳисоботида ўқидик.
Ўзаро келишувлар ва ҳуқуқий асоснинг борлигига қарамай¸ Қозоғистон ҳукумати Ўзбекистонда қўлга олинган 27 фуқароси тақдирини ҳал қилишни Нукус суди ихтиëрига қолдирди.
Ўзбекнинг луғатида универсал бирикмалар бор. Бундай бирикмаларни ўзбек шодлик айёмида ҳам, қайғу соатида ҳам бир хилда муваффақият билан ишлатаверади. Мақтангиси келса ҳам, юпангиси келса ҳам...
“Ўзбекистонда майнинг охиригача барча кўнгилочар тадбирлар ҳамда спорт мусобақалари бекор қилинди”, деб хабар қилди Интерфакс ахборот агентлиги. Агентлик бу хабарни ўзбекистонлик бир ҳуқуқ ҳимоячисига таяниб тарқатди.
Бу савол бир кун аввал қуролли ҳужум ҳақдаги хабар ва ундан тарқаган ваҳималар домида қолган бу икки шаҳардаги вазиятга қизиқиб¸ янги ахборот излаëтган ҳар бир ўқувчимизни қизиқтираётгани табиий.
26 май, куннинг иккинчи ярмида Андижон шаҳрида ҳам портлашлар рўй берди, деган хабарлар пайдо бўлди. Озодлик боғланган шаҳарликлар аввал икки, кейинроқ яна бир портлашга гувоҳ бўлганлар борлигини билдирди.
Роппа-роса бир ҳафтадан сўнг меҳнат мигранти учун меҳнат фасли – ёз бошланади. Россияга серқуëш¸ илиқ кунлар келиши билан мигрантлар учун иш бозорининг ҳам жонланаëтгани айтилмоқда.
Давомини ўқинг