тел: +420 2 2112 3389 моб: +420 724 174 909 skype:sarvarusmon64
5 февраль куни дунёнинг бир қанча шаҳарларида Ўзбекистондаги демократия ва инсон ҳуқуқларининг аянчли аҳволига жамоатчилик диққатини тортиш мақсадида норозилик тадбирлари бўлиб ўтди.
3 февраль, шанба куни Бағдоддаги гавжум бозорлардан бирида амалга оширилган портлаш оқибатида 130 киши ўлди, 300 киши яраланди.
Ўзбекистонда шоирбозлик авж олганини ҳар қадамда кузатиш мумкин. Аммо келажаги буюк бўлиши ҳақида 15 йилдан бери тинмай такрорланаётган Ўзбекистонда шиорлар аҳволни ўзгартирмаётир.
“Uznews.net” сайтининг баъзи манбалардан олинган маълумотларга таяниб ёзишича, Андижон вилоятининг собиқ ҳокими Қобилжон Обидов бир йилга шартли қамоқ жазосига ҳукм қилинган.
Страсбургдаги инсон ҳуқуқлари суди Озарбойжон ҳукумати мамлакат сиёсий мухолифати етакчиларидан бири Сардор Жалолўғлига қилинган ноҳақликлар учун товон тўлаши ҳақида қарор чиқарди.
Россияда 15 январдан кучга кирган мигрантлар тўғридаги янги тартиб-қоидалар у ерда меҳнат қилаётган юз минглаб марказий осиёликлар, жумладан, ўзбекистонликларнинг ҳам бир ташвишини минг қилмоқда.
Ўзбекистонда қишлоқ хўжалиги ширкатларини фермер хўжаликларига айлантириш давом этмоқда. Жорий йилда биргина Жиззах вилоятида 6 та ширкат фермерларга бўлиб берилади.
Эстония парламенти томонидан Таллиндаги “Бронза аскар” ҳайкали борасида яқинда қабул қилинган қонун бу мамлакатнинг Россия билан кейинги йилларда анча совуқ бўлган муносабатларни янада совутиб юборди.
Ҳаж ибодатини адо этиб, Саудия Арабистонидан автобусда қайтаётган 22 нафар қирғизистонликлар хожи 12 январь куни аварияга учраб ҳалок бўлгани тўғрисида ўз вақтида хабар берган эдик. 13 январь куни фожеанинг айрим тафсилотлари маълум бўлди.
Ўзбекистон президенти Ислом Каримов Ўзбекистон ва Қирғизистон фуқароларининг ўзаро визасиз қатнови тўғрисида Қирғизистон билан имзоланган битимни тасдиқлади.
Қирғизистон президенти Қурманбек Бақиев Россия президенти Владимир Путинга мактуб йўллаб, ундан қирғизистонлик 500 минг меҳнат мигранти учун квота ажратишни сўради.
“Сиёсий эмигрантларга кўмак”, “Центразия” – бу марказий осиёликлар томонидан яқинда Москвада тузилган жамоат ташкилотларидир. Улар мазкур минтақалик сиёсий муҳожирларга ёрдам беришни мақсад қилган.
Марказий Осиёдаги сиёсий мухолифат ва инсон ҳуқуқлари ҳимоячилари минтақадаги диктаторлик режимларига қарши туриш ҳамда демократияни ривожлантириш йўлида бирлашиши керак.
Ироқ апелляция суди мамлакатнинг собиқ президенти Саддам Ҳусайнга нисбатан ноябрь ойида чиқарилган ўлим ҳукмини ўз кучида қолдирди. Энди у 30 кун ичида қатл этилиши мумкин.
Жорий йил 6 октябрда Қарши шаҳри суди ҳукми билан таъмагирликда айбланиб уч ярим йилга қамалган қашқадарёлик инсон ҳуқуқлари ҳимоячиси Ёдгор Турлибеков 24 декабрь куни озодликка чиқарилди.
Мамлакат ҳаётининг ҳар бир соҳасини мутлақ ўзи назорат қилиб келган Туркманистон президенти Сапармурод Ниёзов бевақт ўлимидан сўнг ҳам ечими қийин бўлган кўплаб масалаларни қолдириб кетди.
Нью-Йоркда Ташқи алоқалар кенгашида чиқиш қилган Ироқ вице-президенти Ториқ Ҳошимий зўравонликлар авж олаётганига, баъзиларнинг Ироқда фуқаролар уруши чиқиб кетиши мумкин, деб хавфсираётганига қарамай, ўз мамлакати келажагига некбинлик билан қарашини билдирди.
Ўтган ҳафтада Ўзбекистон президенти мамлакатдан чиқиш ва унга кириш ҳамда чет эллик фуқароларнинг Ўзбекистон ҳудудида бўлиш тартибини кучайтириш тўғрисидаги қонунни имзолади.
Шу кунларда Жиззах вилояти прокуратураси қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришида амалга оширилган жиноятлар бўйича кенг кўламли текширув-тергов ишларини олиб бормоқда.
Қозоғистоннинг энг янги тарихига “Желтўқсон қўзғолони” номи билан кирган воқеа юз берганига шу кунларда 20 йил тўлди. Бу ғалаён Совет Иттифоқи интиҳосининг ибтидоси бўлган эди.
Давомини ўқинг