тел: +420 2 2112 3389 моб: +420 724 174 909 skype:sarvarusmon64
Украинада 31 октябрь, якшанба куни президентлик сайлови бўлиб ўтди. Аҳоли овоз беришга бутун мамлакат бўйлаб жуда фаол қатнашди. Бироқ ҳокимиятни президент Кучманинг қўлидан ким олиши аниқланмай қолаверди.
Куни кеча Туркманистоннинг олий вакиллик органи -Халқ маслаҳати Сапармурод Ниёзовга "Олтин ой"медалининг олтинчисини беришга қарор қилди. Бироқ жаноб президент фавқулодда камтарлик намунасини кўрсатиб, навбатдаги медалдан, яъни қаҳрамонликнинг олтинчисидан воз кечди.
"Якшанба, 17 октябрь куни бўлиб ўтган парламент сайлови ҳамда референдум президент Лукашенканинг тўла ва мутлақ ғалабаси билан якунланди". Бу бир фикр. Президент Лукашенка ва унинг тасарруфидаги матбуот фикри. Бошқа фикр ҳам бор. Россиянинг "Назависимая газета"си уни биттагина сўз билан ифода қилди: "Белорусбоши". Бу сўз замирида ётган маънони зукко тингловчимизга тушунтириб ўтиришнинг ҳожати бўлмаса керак.
Жиноятнинг оғир-енгиллиги, сабаблари ва бошқа бир қатор жиҳатларига қараб, Жиноят кодексининг турли моддаларида ёхуд бир модданинг турли бандларида турлича жазо белгиланган. Судьяларнинг порахўрлари моддалар ва бандлар орасидаги фарқдан усталик билан фойдаланади. Хўш, нима учун сўз юритаяпмиз бу ҳақда?
14 октябрь куни Қозоғистондаги Бойқўнир космодромидан Россиянинг "Союз" фазо кемаси учирилди. Таги қирғизистонлик ўзбек, Россия фуқароси, экипаж командири космонавт Солижон Шарипов, америкалик астронавт Лерой Чиао ҳамда россиялик космонавт Юрий Шагринлар бошқараётган кема 16 октябрь куни Халқаро космик станция билан туташади.
11-12 октябрь кунлари Қирғизистон пойтахти Бишкек шаҳрида "Ўтиш даври матбуоти хавф остида" мавзуида халқаро конференция бўлиб ўтди. Анжуман Жаҳон газеталар ассоциацияси томонидан UNESCO ҳамда Оммавий ахборот воситаларини қўллаб-қувватлаш халқаро ташкилоти кўмагида уюштирилди.
4 октябрь куни Қирғизистон Республикаси пойтахти Бишкек шаҳрида "Туркий халқлар цивилизациясининг дунёда тутган ўрни ва аҳамияти" мавзуида халқаро конгресс ўз ишини бошлади. Уч кун давом этадиган улкан илмий анжуманда дунёнинг 16 мамлакатидан келган олимлар туркийлар тамаддуни тарихи ва бугунги аҳволи тўғрисида фикр алмашмоқда.
Қозоғистондаги қамоқхоналардан бирида 500 маҳбус очлик эълон қилиб, уларнинг 35 нафари ўзини жароҳатлади. Ўтган ҳафтанинг охирида рўй берган бу воқеадан оммавий ахборот воситалари, шу жумладан Озодлик мухбирлари куни кеча хабар топди.
"Европа Иттифоқи ва NATOга аъзо давлатлар ҳамда ҳукуматлар раҳбарларига очиқ хат". Шундай номланган ҳужжатни дунёдаги юздан ортиқ таниқли давлат ва жамоат арбоблари имзолади. Хат эълон қилиниши биланоқ, у матбуотда "100 арбоб мактуби" деб атала бошлади.
27-28 сентябрь кунлари Қозоғистоннинг собиқ пойтахти Олмаота шаҳрида 10 дан зиёд бир-бирига қўшни давлат божхона хизматлари вакиллари учрашиб, наркотиклар ғайриқонуний савдоси муаммоларини муҳокама қилди.
23 сентябрь куни Қирғизистон пойтахти Бишкекда Шанхай Ҳамкорлик Ташкилотига (ШҲТ) аъзо давлатлар ҳукумат бошлиқларининг икки кунлик учрашуви ўз якунига етди. Учрашувга Қозоғистон, Қирғизистон, Хитой ва Россия бош вазирлари, Ўзбекистон ва Тожикистоннинг бош вазир ўринбосарлари қатнашди.
Қозоғистон Республикаси Парламенти икки палатасидан бири – Мажлис депутатлигига 19 сентябрь куни ўтказилган сайловларни кузатган бир қатор ташкилотлар ўз хулосаларини эълон қилди. Берилган баҳолар бир-бирини инкор этадиган даражада: баъзи кузатувчилар парламент сайловлари ошкора ҳамда қонун доирасида ўтказилди деса, бошқалари демократик принциплар қўпол равишда бузилди, деган фикрни билдирмоқда.
Мустақил давлатлар ҳамдўстлигига аъзо мамлакатлар- нинг Қозоғистон пойтахти Остона шаҳрига йиғилган президентлари пайшанба куни терроризм билан боғлиқ муаммоларни муҳокама қилди. Бу масаланинг МДҲ саммити кун тартибидаги асосий ўринни олишига Беслан фожиаси сабаб бўлди. Олий даражадаги учрашув иштирокчилари Россия билан ҳамжиҳатлик тўғрисидаги ҳужжатни – халқаро терроризмга қарши ҳамкорликда кураш олиб бориш тўғрисидаги баёнотни имзоладилар.
Душанба, 13 сентябрь куни Россия Президенти Владимир Путин ҳукуматнинг мамлакат субъектлари раҳбарлари иштирокидаги кенгайтирилган мажлисида бошқарув тизимини радикал равишда қайта қуриш режасини эълон қилди. Ҳукумат мажлиси тугаши биланоқ Россиянинг марказий телеканаллари орқали чиқиш қила бошлаган губернаторлар Кремль раҳбарининг режасини тўла қўллаб-қувватлаяжакларини маълум қилдилар. Бироқ, Кремлдан мустақил кузатувчилар фикрича, Путиннинг янги режаси Ельцин даврида пайдо бўла бошлаган демократик қадриятлардан воз кечишдир.
Венада жойлашган Халқаро матбуот институти 8 сентябрь куни эълон қилган баёнотда Россия расмийларининг Беслан воқеалари пайтида журналистлар фаолиятига тўсқинлик қилганлиги айтилади. Халқаро ташкилот баёнотида, жумладан,"Известия" газетаси Бош муҳаррири Раф Шокировнинг истеъфога чиқарилгани, "Ал-Арабия" телеканали ходими ҳамда грузиялик икки журналистнинг ҳибсга олингани эсланади.
Беслан воқеалари фожиали якун топгач, Россия расмийлари вакили ўлдирилган "жанггарилардан ўн киши араб", деб эълон қилди. Орадан кўп ўтмай қўлга олинган бир жанггари мамлакат телевидениеси орқали кўрсатилди. Жанггари тинмай Аллоҳ номини тилга олар эди. Россиялик дин пешволари террористик ҳуружларни амалга оширганларнинг дини Исломга мутлақо алоқаси йўқлигини бот-бот такрорлаётган бўлсалар-да расмийлар шоша-пиша тарқатаётган маълумотлар туфайли жамоатчиликда Ислом ва мусулмонлардан ҳадиксираш пайдо бўлмоқда. Бироқ, айни пайтда Россияда Исломни қабул қилаётган руслар ҳам борки, маълумотларга қараганда бу қавмнинг сафи кенгайиб бораётир.
Сентябрнинг учинчи якшанбаси – 19 сентябрь куни Қозоғистон республикаси парламентига сайлов бўлиб ўтади. Маълум бўлишича, шу куни мамлакат сайловчиларининг бир қисми ўз овозларини анъанавий қоғоз бюллетенлар орқали эмас, балки электрон восита – компьютер тугмасини босиш орқали берадилар.
Қозоғистон – кўп миллатли мамлакат. Республикада қарийб 110 миллат вакиллари истиқомат қилади. Бироқ, мамлакат президенти Нурсултон Назарбоев илгари сураётган ғоя – "қозоғистонлик миллатини шакллантириш" ғояси амалга ошгудек бўлса, келажакда бу юртда фақат битта миллат –"қозоғистонлик" деган қурама миллат яшайдиган бўлади.
Сентябрнинг биринчи кунида Қозоғистон парламенти ёзги таътилдан кейинги ишини бошлади. Парламент палаталарининг қўшма мажлисида қатнашиб, чиқиш қилган мамлакат Президенти Нурсултон Назарбоев минтақада терроризм хавфи кучайиб бораётгани сабабли диний эътиқод эркинлиги тўғрисидаги қонунга ўзгартишлар киритишни таклиф қилди.
Интернетдаги исломий сайтлардан бирида сешанба куни эълон қилинган видеоёзувда 12 нафар непаллик ишчининг ироқлик жанггарилар томонидан қатл қилингани – бир непалликнинг боши олиниб, қолганлари отиб ўлдирилгани намойиш қилинди.
Давомини ўқинг