тел: +420 2 2112 3389 моб: +420 724 174 909 skype:sarvarusmon64
Собиқ Югославия Президенти Слободан Милошевич устидан Хаага шаҳридаги Халқаро трибуналда давом этаётган маҳкама жараёнида сешанба, 31 август куни янги босқич бошланди ва шу куни ниҳоясига етди: Милошевич анчадан буён кутилаётган нутқи билан чиқиш қилди.
28 июль куни Бишкекда бўлиб ўтган матбуот анжуманида Озодлик мухбири "Фридом Хаус" ташкилотининг Қирғизистондаги вакили Стюарт Кандан "Чиндан ҳам ҳуқуқ-тартибот органлари хавотирланганидай, "Хизб-ут-Таҳрир" Қирғизистонда давлат хавфсизлигига таҳдид солаяптими?"- деб сўради. Стюарт Каннинг жавоби бундай деди:
Қирғизистон Республикаси Миллий Хавфсизлик хизмати бир неча юқори лавозимли амалдорни жосусликда гумон қилиб қўлга олгани тўғрисидаги хабар пайдо бўлганига ҳам қарийб бир ҳафта бўлиб қолди. Бироқ, хавфсизлик хизмати қўлга олинганларнинг кимлигини ошкор қилмаяпти. Жамият ҳаётига молик муҳим масала юзасидан информация етарли бўлмас экан, турли миш-мишлар, тахминлар урчишни бошлайди.
Россиядаги йирик нефть ширкати – "ЮКОС" атрофида бир неча ойдан буён давом этаётган, кейинги кунларда эса авжига чиққан можаро Россияда йирик мулкни қайта тақсимлаш жараёни бошланганидан дарак бераётгандек. Ҳар ҳолда, бир қатор таҳлилчиларнинг фикри шундай.
Ироқ собиқ Президенти устидан бошланган судловни ёритган нашрларнинг аксарияти Саддам Ҳусайннинг суд залида ўзини қандай тутгани ҳамда унинг ташқи кўринишига тўхталди.
Май ойининг сўнгги иш куни Москва шаҳар судида "Известия" газетаси устидан мусулмонларнинг даъво аризаси бўйича бундан бир неча ой муқаддам бошланган жараённинг навбатдаги мажлиси бўлиб ўтди. "Известия"да ёритилган ва россиялик мусулмонлар- нинг норозилигига сабаб бўлган мақолалардан бирининг муаллифи, судга кўрсатма берар экан, жумладан, мана бундай деган: "Ислом – ёлғон диндир. Унинг таъсирида бутун бошли мамлакатлар, шу жумладан менинг Тожикистоним ҳам инқирозга юз тутди". Бу фикр Москвада истиқомат қиладиган тожикистонлик шарқшунос олим Олим Ғафуровники. Ўз мақоласида таъкидлашича, у "мусулмон ота-она фарзанди, Қуръон таржимонидир". Наҳотки, Қуръонни таржима қилган шарқшунос олим дини Ислом тўғрисида шундайин радикал фикр билдирса?! Унинг мақоласи ҳамда Ислом ва мусулмонларга қарши руҳ билан суғорилган бошқа мақолаларни ёритгани учун судга берилган "Известия" газетаси жазоландими? Қуйида мана шу ва бошқа саволлар жавобидан ҳосил бўлган мақолани эътиборингизга ҳавола қиламиз.
Москвада истиқомат қилувчи, асли тожикистонлик шарқшунос олим, Қуръон таржимони Олим Ғафуров Озодликка берган суҳбатида бундан бир ярим йил муқаддам "Известия" газетасида ёритган мақоласида билдирган ҳар бир фикрини бугун ҳам билдириши мумкинлигини, боз устига: "Исломнинг ёлғон ва зарарли дин эканлигига янги далиллар келтира олишини" - таъкидлади.
БМТ Хавфсизлик Кенгаши Ироқда ҳокимиятни мамлакатнинг Ўтиш даври ҳукуматига шу йилнинг 30 июнида ўтказиб бериш тўғрисидаги резолюцияни яна бир неча соатдан кейин (Ню-Йорк вақти билан 8 июн, тушдан кейин, Тошкент вақти билан 9 июнга ўтар кечаси) қабул қилиши кутилмоқда.
3 июн, пайшанба куни АҚШ Федерал Судида Америка фуқароси Жеймс Гиффен иши юзасидан шу йил кузида бошланадиган маҳкама жараёни олдидан мамлакат судлов тизимидаги тартибга биноан дастлабки –судловолди эшитувлари бошланди.
Ироқда ҳокимиятни ироқликларнинг ўзига, аниқроғи, мамлакатнинг Ўтиш даври ҳукуматига топшириш муддати яқинлашгани сайин, янги ҳукуматнинг ваколатлари доираси тўғрисидаги баҳс-мунозаралар тобора авж олмоқда. Бу соҳада шу кунларда тилга олинаётган масалалардан бири мамлакатдаги коалиция қўшинларига 30 июндан сўнг ким қўмондонлик қилади, деган масаладир.
"Қирғизистон Республикаси Омбудсмени – Ҳақиқатчи Турсунбой Бакир ўғли (жаноб Бакир ўғлининг лавозими расман "Ҳақиқатчи", деб аталади - С.У.) 24 май куни Бишкекда ўтказган матбуот анжуманида Ўзбекистоннинг махсус хизматлари вакиллари Қирғизистон ҳудудида айғоқчилик қилибгина қолмай, қирғизистонликларни ўғирлаб кетиб, Ўзбекистонда судлаяптилар деди, - деб хабар қилди Озодликнинг Бишкекдаги мухбири, - бу ҳолат эса, Ҳақиқатчига кўра, қирғизистонлик фуқароларнинг конституциявий ҳуқуқларини бузишдир".
18 май куни қрим-татарлари она юрти – Қримдан сургун қилинганига 60 йил тўлди. Қрим-татарларнинг деярли ҳаммаси Сталин томонидан Ўзбекистонга сургун қилинган эди. Кейинги йилларда она ватан ҳиссига қулоқ солган қрим-татарлар Украина таркибидаги Қрим республикасига қайта бошладилар.
Қирғизистон парламенти – Жўғўрқу Кенеш вақти-вақти билан ҳукумат аъзоларини ҳамда Бош Вазирнинг ўзини чақириб ҳисобот талаб қилади. Бу сафар (17 май куни) мамлакат Бош Вазирига Жўғўрқу Кенеш Қонун Чиқарувчилар палатаси ишончсизлик билдирмоқчи бўлди. Депутатларнинг норозилигига сабаб бўлган нарса - палатанинг "Қирғизистон Республикасида табиий офатлар оқибатларини бартараф этиш бўйича ҳукумат томонидан кўрилаётган чора-тадбирлар тўғрисида"ги қарори ижроси масаласи бўлди.
Россия Федерацияси Мудофаа вазири Сергей Иванов 11 май куни Ўзбекистонга сафар қилди. Мудофаа вазирининг Ўзбекистонга расмий сафари 12 май куни якунига етади.
3 май куни Жаҳон матбуот эркинлиги куни нишонланди. Ўзбекистонда ҳам бу санага бағишланган бир қатор тадбирлар ўтказилди. Хусусан, Тошкентда бўлиб ўтган бир тадбирда маҳаллий журналистлар сўз ва фикр билдириш эркинлиги мамлакат ривожи ва жамият барқарорлигининг гарови эканлиги тўғрисида фикр билдирдилар.
Кейинги кунларда АҚШ ва Британия ҳарбийлари томонидан ироқлик маҳбусларнинг хўрлангани тўғрисидаги маълумотлар Ғарбда ҳам, Яқин Шарқда ҳам бирдай ғазаб қўзғагани тўғрисида кўп гапирилди. Сўнгги маълумотларга қараганда, АҚШ Президенти Жорж Буш Пентагон расмийларига мазкур инцидент юзасидан текширув ўтказиш тўғрисида топшириқ берган.
"Ёғли жой". Бу иборани суяги совет даврида қотган ҳар бир киши жуда яхши тушунади. Ёғли жой - белгилаб қўйилган маошдан ташқари ўша маошдан икки-уч, ўн-ўн беш, баъзан эса, ҳатто юз баравар кўп қўшимча мўмай даромад топиладиган жойдир.
Якунига етган ҳафтанинг иккинчи ярмида Қозоғистоннинг собиқ пойтахти – Алмати шаҳрида Евроосиё Медиа Форуми бўлиб ўтди. Форум ишида иштирок этган Президент Назарбоев оммавий ахборот воситалари тўғрисидаги янги қонунни имзоламаслигини билдирди.
22 апрел кечки эшиттиришларимизда Шимолий Кореяда икки юк поездининг тўқнашиб кетгани, натижада мингдан зиёд киши нобуд бўлгани тўғрисида хабар берган эдик. Кейинроқ, ҳалок бўлганлар сони 3000 кишидан зиёд эканлиги тўғрисида хабарлар пайдо бўла бошлади. Бу Жанубий Кореядаги манбалардан олинган маълумотлар эди. Фожиа юз берганидан бир кеча-кундуз ўтгачгина, Шимолий Корея расмийлари Халқаро Қизил Хоч ташкилоти вакилларига тўқнашув чиндан ҳам юз бергани, бироқ нобуд бўлганлар сони аввал хабар берилганидан анча оз - 54 киши экани тўғрисида маълумот бердилар. Бундан ташқари 1249 киши жароҳат олгани айтилади расмий Пхеньян Қизил Хочга берган маълумотда. Хўш, қайси маълумот ҳақиқатга яқин? Аввалгисими ёки кейингисими?
Литва парламенти - Сейм мамлакат Президенти Роландас Паксасга ишончсизлик билдиргани ва натижада Президент ишдан кетганидан Сиз тингловчини ўз вақтида хабардор қилган эдик. 8 апрел куни эса, Қирғизистон парламенти -Жўғўрқу Кенеш депутатлари мамлакат Бош Вазири Николай Танаевга ишончсизлик билдириш масаласи бўйича овоз бердилар.
Давомини ўқинг