тел: +420 2 2112 3389 моб: +420 724 174 909 skype:sarvarusmon64
Кўчанинг гапи уйга тўғри келмаслиги, бугуннинг тўғри гапи эртага нотўғри бўлиб туюлиши бор гап. Айниқса, сиёсат соҳасида тез-тез кузатиш мумкин бундай эврилишларни.
“Олмадан олма, шафтолидан шафтоли, ўрикдан ўрик бўлади. Олма олма туғади, асло шафтоли эмас”. Бу файласуфона гапни бир танишим гузардаги емакхонада кайфи тароқ бўлганида айтишни яхши кўради.
Қозоғистон ЕХҲТ томонидан мамлакатда ўтказилган президент сайловига берилган баҳонинг бир қисмини қабул қилмайди. Аммо бу ташкилот билан ҳамкорлигини давом эттиради.
2 декабрь куни Киевда Шарқий Европа ва баъзи постсовет мамлакатларидан иборат “Демократик танлов ҳамжамияти” номли янги халқаро тузилма ташкил этилгани эълон қилинди.
Қирғизистон Миллий хавфсизлик хизмати бошлиғи Тоштемир Айтбоев депутатлар Жирғалбек Сўраболдиев, Боямон Эркинбоев ва Тиничбек Ақматбоевнинг ўлдирилиши юзасидан олиб борилаётган тергов юзасидан мамлакат парламентида ҳисобот берди.
27 ноябрь куни ўзбекистонлик, тожикистонлик ва қирғизистонлик 500 дан ортиқ фуқаро Олмаота шаҳридан чиқариб юборилди. Маълумотларга кўра, уларнинг асосий қисми ўзбекистонликдир.
Қирғизистонда сайловорти можаролари секин-аста сайловолди можароларига эврилишни бошлади.
Қароргоҳи Венада жойлашган "Инсон ҳуқуқлари бўйича туркман ташаббуси" ташкилоти куни кеча тарқатган маълумотномада Туркманистоннинг Ўзбекистон билан чегарадош ҳудудларида яшовчи ўзбеклар мамлакат ичкарисига мажбуран кўчирилаётгани билдирилган.
Дунёдаги энг катта ҳаво лайнери, A-380 аэробуси 27 апрель куни Франциянинг жанубидаги Тулуза шаҳри ҳаво майдонидан ўзининг биринчи парвозига кўтарилди. Йўловчилар ўтирадиган салони икки қаватли бўлган бу улкан учоқнинг тақдимоти бундан 4 ой муқаддам бўлиб ўтган эди.
Қирғизистонда ҳокимият алмашганига 12 кун бўлди. Кун ўтган сайин Қирғизистонда кечаётган жараёнлар суратидаги шиддат бироз сусайгандай. Бироқ сийратдаги шиддатда асло сусайиш кузатилмайди.
Қозоғистон президенти Нурсултон Назарбоев ўтган ҳафтада мамлакат парламентининг янги биносида қозоғистонликларга мурожаатномасини ўқиб эшиттирди. Анъанавий йиллик мурожаатномаларининг бу йилгисида Қозоғистон раҳбари Марказий Осиё мамлакатлари иттифоқи тузиш ғоясини илгари сурди.
17 февраль куни кечқурун давлат телевидениеси орқали мамлакат халқига қилган мурожаати давомида айтган гапларига қараганда, жаноб Ақаев матбуот устидан яна судга арз қилмоқчи.
Аксари эркакларнинг қулоқларини қиздириб, аёлларни эса ҳушёр торттирадиган бу мавзуга яқиндагина мурожаат қилган эдик. Ўша эшиттиришимизда кўпхотинлилик ҳодисаси нафақат мусулмонлар, балки бошқа дин вакиллари орасида, хусусан насронийликнинг баъзи мазҳабларида мавжудлиги тўғрисида сўз юритган эдик. Асосан эса, қуддуслик бир гуруҳ олимлар бу масала юзасидан махсус тадқиқот ўтказгани, ўша изланишлар ривожланаётган мамлакатларнинг кўпчилигида кўпхотинлилик одат тусига кирган бўлиб, ривожланган мамлакатларда бундай одат йўқлигини кўрсатгани тўғрисида ҳикоя қилгандик. Бугун яна шу мавзуга қайтиб, масалани минтақа мамлакатларидан бири, Қозоғистон мисолида ўрганамиз.
"Қозоғистон демократик танлови" халқ партияси устидан даъво аризаси билан судга Олмаота шаҳар прокуратураси якунига етган йилнинг сўнгги кунларида мурожаат қилган эди.
Ироқ босиб олинганидан сўнг, Вашингтон энди "жаҳолат ўқи"даги мамлакатлардан яна бири – Эронга қарши туриши лозим, деган фикрлар президент Буш маъмуриятидаги айрим расмийлар орасида тобора кўпроқ ва тезроқ, гўё ноғора овозидай, янграй бошлади.
Халқаро “Freedom House” – Озодлик уйи ташкилоти жаҳон мамлакатларида фуқароларнинг сиёсий ҳуқуқ ва эркинликларига доир вазиятни кузатиб боради ва ҳар йили ўзининг бу соҳадаги ҳисоботини эълон қилади. Ташкилотнинг сўнгги ҳисоботида Россия эркин бўлмаган мамлакатлар рўйхатига тушиб қолган.
Якшанба, 19 декабрь куни Туркманистонда парламент сайлови ўтказилади. Мамлакат парламенти – Мажлисдаги 50 депутатлик ўрни учун 140 нафар номзод ўзаро куч синашади.
26 ноябрь куни кечқурун Киевда мамлакатда юзага келган сиёсий бўҳронни ҳал қилиш юзасидан президент Кучма, президентликка номзодлар Виктор Юшченко ва Виктор Янукович ҳамда Верховний Рада раиси Володимир Литвинлар ўртасида музокаралар ниҳоясига етди. Сўзлашувларда ЕХҲТ Бош котиби Януш Кубиш, Европа Иттифоқининг ташқи сиёсат ва хавфсизлик масалалари бўйича олий вакили Хавьер Солана, Польша ва Литва президентлари Александр Квасьневский ҳамда Валдас Адамкус, Россия Давлат Думаси раиси Борис Гризловлар иштирок этди.
Украина президентлигига сайловнинг иккинчи босқичи 21 ноябрь, якшанба куни бўлиб ўтгани, Марказий сайлов комиссияси эълон қилган дастлабки маълумотларга қараганда, президентликка номзодлардан бири - иқтидордаги Бош вазир Виктор Янукович 49,38%, иккинчи номзод – собиқ Бош вазир Виктор Юшенко 46,71% овоз олгани тўғрисида хабар қилган эдик.
Жорий ҳафта сайловлар ҳафтаси бўлди. Сўнгги дам олиш куни украиналиклар ўз президентини сайлаб олишга ҳаракат қилди. Сешанба куни эса, америкаликлар президент сайлади.
Давомини ўқинг